Društveno prihvatljiva i očekivana radnja da se u slučaju kada nekome nanesemo neko neugodno iskustvo ispričamo.

Oprostite… Izvinite…

Ako pretpostavimo da nekog prekidamo u tijeku misli, nije neuobičajeno da razgovor / prodajno pismo započinjemo s jednim “oprostite na smetnji…” ili samo s “oprostite”.

Ispričavamo se jer, eto, nekome potencijalno nanosimo neko neugodno iskustvo.

I znate što? Sve je to OK, prihvatljivo, lijepo, kulturno, ugodno.

Osim kada druga strana NE ZASLUŽUJE ispriku.

Trebate li se ispričavati radi svoje cjenovne politike?

Trebate se ispričavati radi rokova isporuke?

Trebate li se ispričavati o načinu kako isporučujete uslugu?

Trebate li se ispričavati o rezultatima koje pružate?

Trebate li se ispričavati što ih ne želite za klijenta?

Ne i još jedan veliki NE!

Najgore što možete u svom poslu napraviti je da se ispričavate to što jeste.

Nemojte to raditi. 

Kratkoročno ste možda nešto dobili, no dugoročno ste sigurno u velikom gubitku, frustraciji i problemima.